Part 31

Al se vrati Ćuprilić vezire i povika pašu Seidiju: — »Â dovedi mi četiri telala!« A dojgjoše mu četiri telala. Onda hodža Ćupriliću viknu: — »Čujete li četiri telala, vi vičite po Stambolu gradu: »štogod ima u Stambolu lalâ, ima lalâ i ima ridžalâ i vezirâ, carskije većilâ i pred njima Achmedaga stari, što je prvi ot svije vezira, što je starji ot svije ridžalâ, što je višji ot svije lalâ: ima u cara i džamija stara, e sve neka igju u džamiju staru! Car je tako teftil načinio, jera će car njekud vojevati; valja im tudje pare dijeliti!« Potekoše četiri telala; vikaše tri bijela dana, dojgjoše Ćuprilić veziru: — »Ćupriliću, stara carska lalo! sve smo zbili u džamiju staru!« Ondar skoči Ćuprilić vezire, ondar sabra trideset dželata i pred njima dželadbaša Ibru; Pa mu kaza Ćuprilić vezire: — »Dželadbaša ot trides dželatâ, ajd da igjemo pred džamiju staru! Stanut ćemo pred džamijom starom. Kogod bude u džamiji staroj, pa izijgje iz džamije, Ibro, a odnese na ramenu glavu, onda će se tvoja pośjeć Ibro. E, vam ničje nemoj ostaviti!« E pa sijgjoše pred džamiju staru. Pa postade tridese dželata i pred njima dželadbaša Ibro i kod njega Ćuprilić vezire. A spremiše na vrata telala; a telal viknu pred džamijom starom: — »Ishodite iz džamije stare! Car vas zove na rosnu jaliju!« Navališe lale i ridžale i veziri, carevi većili. Koj izijgje iz džamije stare, svoje glave na ramenu nejma. Sve izijgje iz džamije stare, ali nejma lale Achmedage, što je lala ot svije ridžala, što je starji ot svije vezira. Onda viknu Ćuprilić vezire: — »Unijgji der dželadbaša Ibro, unijgji der u džamiju staru, izvedi mi Achmedagu lalu!« Dok zacvilje Achmedaga lala: — »Dželadbaša, moj po Bogu sine! ne uzmi mi sa ramena glavu, a eto me pred džamiju staru!« A veli mu dželadbaša Ibro: — »Hajd slobodno Achmedaga stari!« Pomoli se Achmeda stari bjele brade a sivaste glave, u glavi mu zuba ne imade, na glavi mu achmedija stara. Sabljom mahnu dželadbaša Ibro, sabljom mahnu, ośječe mu glavu; glava mu pade u zelenu travu, a z glave mu pade achmedija. Kad na glavi križi i maiži i na glavi krsti četvertaki! A zaplaka Ćuprilić vezire a prihvati od Achmeta glavu: — »Hvala Bogu i današnjem danu, vigjoh glavu Achmedage starog! Evo mi je mene surgun učinio a ot cara sultan Sulejmana, e preko mora stotinu konaka, evo ima dvanajs godin dana! Sultan Suljo svijet promjenio a osto mu sultan Ibrahime. Sultan Ibro mene dobavio, ja ću mu babi hizmet učiniti, ja ću mu mrtvu hator napraviti!« Pa poteče caru čestitome, mrtvu glavu nosi u rukama pa je baci sultan Ibrahimu; blizu pade kot koljena carskog: — »Eto care murtatina tvoga! eto care dušmanina moga! On ti ne da Egre ni Budima ni Semendre nižje Biograda! On je mene surgun učinio. Bog dade, on izgubi glavu! Sada ću ti tertib učiniti, babi ću ti hator napraviti. Gradi care turali fermana!« Car načini turali fermana. I još mu veli Ćuprilić vezire: — »Šalji ga Bosni kalovitoj, bijelu Sarajevu gradu na ruke gazi Rustanbegu, nek digne butum Bosnu listom. I piši mu u fermanu svome, nek ne piše u majke jedinka, nek ne diže u cara na vojsku. I koji se skoro oženio, i onoga neka śjedi s mirom; jer će ostat majke kukajući a kadune mlade plakajući; klet će tebe sultan Ibrahime i onoga ko je naredio. Ti spremio a ja naredio. Hrgjava nam more dova doći! Nek ti digne butun Bosnu ravnu, sve ot sela po dva sejmenina a ot kasabe po sedam sejmena. Pa nek igje silovita vojska, sultan care, niže Temišvara, gje utiče u Dunavo Sava a pod Budim bijeloga grada. Najpre ćemo Budim uzimati. Sada gradi drugoga fermana, proturi ga na Hercegovinu pa na ruke begu Ljuboviću. Nek podigne svu Hercegovinu, nek ne piše u majke jedinka, ni koji se skoro oženio; jer će stare zakukati majke a kadune zaplakati mlade, tebe kleti care ot Stambola i onoga ko je naredio. Ti si spremo a ja naregjivo pa nam more zla dova dooći! Kada digne svu Hercegovinu sve ot sela po dva sejmenina a ot kasabe po sedam sejmena.« Tada care ferman načinio. Onda veli Ćuprilić vezire: — »Sabur malo sultan Ibrâhime! ej dok spremim dva fermana carska, jedan pravo Bosni kalovitoj a Sarajvu gradu bijelome, ali drugi na Hercegovinu.« Od’ vezire u tatare carske i on diže dva tatara mlada i opremi dva fermana carska. Kad odoše dva fermana berza, jedan sijgje šeher Sarajevu na ruke gazi Rustanbega. Śjede pisat Bosnu kalovitu, al ne piše ko što ferman kaže, da ot sela po dva sejmenina, a ot kasabe po sedam sejmena, veće piše kako je njemu drago: sve ot sela po sedam sejmena a ot kasabe po sedam bajraka. I on piše u majke jedinka i koji se skoro oženio. Drugi sijgje na Hercegovinu. Piše vojsku beže Ljuboviću. I on piše kako je njemu drago, a ne piše kako ferman kaže; vet ot sela po sedam sejmena a ot Kasabe po sedam bajraka. Pa popisa od majke jedinka koji se je skoro oženio. Ondar veli Ćuprilić vezire: — »Čuješ care, čuješ padišahu, Bosna ti je ohrdana stara a Bošnjaci potrebni junaci. A da me care hoćeš poslušati da spremiš za hašluka parâ, neka ti more svak na vojsku pojti!« I car spremi gotovoga mala, na kature natovari, pobro, a opremi šeher Sarajevu pravo gazi Rustanbegu, da dijeli svakome junaku, neka more svako na vojsku pojti. Odoše is Stambola grada, sve kature šeher Sarajevu. Pa se bio petak pregodio, gazi Rustan u džamiji bio, iz džamije tamam ishodio kat katura k’ džamiji dojde. O njoj sitna visi bujruntija; šta mu sitna bujruntija piše? Sve katura u katuru puše. Teke prva pred džamiju sijgje, stražnja na dno Čemaluše bila. Okrenu je gazi Rustanbeže, na goricu otovari mala, na goricu pare dijelio, najgoremu kako najboljemu, svakome pravo kako bratu svome. Ondar veli Ćuprilić vezire: — »Da spremamo ot Stambola vojsku!« Ode vojska ot Stambola grada, pravo sijgje niže Temišvara, gje utiče u Dunavo Sava. Ej, pod Budima bijeloga grada e, leža vojska dva mjeseca ravna. Kada dojgje gazi Rustanbeže i dovede butum Bosnu pustu. I čekaše jedan mjesec dana dok beže Ljuboviću sijgje i dovede svu Hercegovinu. Opletoše od boja koševe, a izdigoše halkali topove, okrenuše bijelu Budimu. Preko Save i preko Dunava biše Budim četiri mjeseca a ne mogu mu ništa učiniti. Ne odbiše kreča ni kamena, kamo li će beden odlomiti; al ne znadu otklem su mu vrata. Onda gazi Rustanbeže kaže: — »E, da se malo zastavimo ovgje, e, da spremimo jednu bujruntiju do Stambola grada bijeloga, do careva mjesta čestitoga a na ruke sultan Ibrâhimu i njegovu Ćuprilić veziru!« Poslušaju gazi Rustambega, ustaviše od boja topove. Beže tanku bujruntiju piše, pod nju brza tatarina viče: — »Jaši konja, naj ti bujruntiju nosi do Stambola grada, i carevu mjestu čestitome! Pa se nemoj bolan prevariti pa je kome drugom pokloniti; podaj je pravo caru stambolskome ja njegovu Ćuprilić veziru; a vidjet ćeš šta im sitna piše!« Hitar tatar konja uzjašio a prifati sitnu bujruntiju pa pobježe ispot Temišvara. Goni dobro konja od mejdana, doćera ga do Stambola grada, do carskoga mjesta čestitoga. Konja sjaše, uze bujruntiju, pravo tachtu i devletu tarče, gje no sultan śjedi Ibrâhime. Opazi ga Ćuprilić vezire, jer se cara prigodio blizu; tamo vezir na noge skočio pa dočeka tatarina carskog: — »Stan tatare, izgubio glavu, dok upitam cara čestitoga, je l ti izun pred njega izići! Jazuk ti je poginuti mladu!« Ustavi se carski tatarine. Još mu veli Ćuprilić vezire: — »Otklem igješ, ot koga si grada?« A tatar mu dževap učinio: — »Od daleka, ispot Temišvara, gje no utiče u Dunavo Sava, gje no carska na okupu vojska i pred njima gazi Rustanbeže. Jednu nosim tanku bujruntiju.« Ondar veli Ćuprilić vezire: — »Daj tatare tanku bujruntiju!« A veli mu tanak tatarine: — »Odmakni se ihtijaru carski! tebi ne dam tanke bujruntije, samo caru u njegove ruke, ja nekakvu Ćuprilić veziru!« Nasmija se Ćuprilić vezire, pa tatara za bijelu ruku, uvede ga caru čestitome. Ondar tatar jami bujruntiju pa je sultan Ibrahimu daje pa pobježe hodaji na vrata. Ondar veli sultan Ibrahime: — »Ćupriliću moja lalo stara! prekiti mi tanku bujruntiju!« Al je gleda Ćuprilić vezire spored njega care Ibrahime. — »Gradio je gazi Rustambeže, spremio je u cara na ruke. Eto care tanka bujrintija! »Nikad ne ćeš uzeti Budima. ne moremo ništa učiniti, niti znamo otklem su mu vrata preko Save i preko Dunava.« — Ondar veli Ćuprilić vezire: — »Čuješ mene care ot Stambola sad i meni valja putovati i ti care Stambol ostaviti! Valja ići niže Temišvara, da vidimo što nam čini vojska, moremo li išta učiniti. Valja care uzeti Budima, valja care hator napraviti tvome babi sultan Sulejmanu!« A veli mu sultan Ibrahime: — »Vezire, kako tebi drago! Jesam li ti govorio davno, da je, bolan, moja carevina a uprava Ćuprilić vezira! da uzmemo Egru i Budima i Semendru niže Biograda!« Ondar vezir na noge skočio i opremi se kot Stambola grada. Kod njega sultan Ibrahime. Ostaviše pašu Seidiju na većinstvu cara čestitoga pa odoše ot Stambola grada. Kudgogj išo Ćuprilić vezire spored njime sultan Ibrahime. Pa sijgjoše niže Temišvara gje no utiče u Dunavo Sava, gje no carska na okupu vojska i pred njima gazi Rustanbeže ot Sarajva bijeloga grada. Za njim beže Ljuboviću, što je pravo ot Hercegovine. Gleda vojsku care ot Stambola, rastavljalo na četiri strane. Ondar veli sultan Ibrahime: — »Ćupriliću moju lalo prava, oklem ti je koja vojska ovde?« Kazuje mu Ćuprilić vezire. Govori mu sultan Ibrahime: — »Oklem ti je ona silna vojska što no ljude srma pritisnula? što no konje srma pritisnula?« Ondar veli Ćuprilić vezire: — »Ono ti je butum Bosna ravna, ondar su ti sve Bošnjaci sami. Ondar sultan Ibrahime kaže: — »Ćupriliću moja lalo prava, megjer nije ni ko što mi ti kažeš!« Veli mu Ćuprilić vezire: — »Kako care, ako Boga znadeš!« — »Ta ti kažeš Bosnu kalovitu, da Bošnjaci potrebni junaci; vidi, njika srma pritisnula! a vid konje srma pritisnula!« Ondar vezir Ćupriliću kaže: — »Čuješ care što ću beśjediti? naki je adet u Bošnjaka. Prodadoše gjegod šta imadoše, odma srmu na se udariše i poda se konja nabaviše, kadno pojgju u tebe na vojsku ondak se tebi u jardumu najgju, kat ti care do obraza dojgje. Kada sijgješ butum Bosni ravnoj, gje su svoje ostavili majke, neki majku, neki sestru mladu, neki care, vijernicu ljubu, — a, kakve su im kuće načinjene! Naokolo plotom opletene a ozgar malo slamom pokrivene a bakreno ni derveno nejma, veće jede iz zemljana suda!« Ondar kaže sultan Ibrahime: — »Sat što ćemo od života svoga? Kako ćemo Budin prehfaćati?« Ondar veli Ćuprilić vezire: — »Čekaj malo care ot Stambola!« Pa on najgje dva telala mlada, pa viknuše na četiri strane: — »Ko će se ovde junak nahoditi, da prepliva Dunavo i Savu, pa da dojgje do Budima grada i da vidi oklem su mu vrata?« Viknuše dva telala mlada, povikaše dva sahata ravna, niko dževap učiniti ne će. Progovori beže Ljuboviću, što se kaže ot Hercegovine: — »Ćupriliću dragi gospodaru! ja ću plivat Savu i Dunavo, našemu caru hizmet učiniti e da se nikad i povratiti ne ću!« Pa skida sa sebe haljina, na debelu nagazio Savu, prepliva Savu i pliva Dunavu. Tamâm Savi na srijedu dojgje, dok na jedno čudo udario: na Savi curu opazio a niza Savu nogu opružila, na nogama gjergjep namjestila, na njemu razapela platno. Ugledala bega Ljubovića, ugledala pa je govorila: — »Doklem hoćeš beže Ljuboviću? Zar te care spremio Budimu? vet da mu vrata tražiš od Budima? Ja vrati se glavu izgubio! ti ne moreš Save preplivati plahe Save, široko Dunavo! Vam se vrati caru čestitome kod njeg ima Ćuprilić vezire. Selam ćeš mi Ćuprilić veziru, vi u polju nojcu prenoćite a u jutru rano uranite. Pa ti reci Ćuprilić veziru, neka digne butun vojsku carsku, neka svako uzme turski avdes na se i pred njima sultan Ibrahime, za njime Ćuprilić vezire; pa klanjajte sabah na uranku. Kad klanjate, dovu učinite, pogledajte bijelu Budimu, vidjet ćete vrata od Budima, uzet ćete bijela Budima!« U nju gleda beže Ljuboviću, zlatne u cure do lakata ruke a niz legja zlatne kose kaže. I ne stade lijepe djevojke! To se beže čudom začudio, na kakvo je čudo nagazio pa se vrati preo Save ravne. Kad izijgje niže Temišvara, što mu kaže Ćuprilić vezire? — »Jesi l išo beže Ljuboviću? jesi l došo preo Save brže?« A šjede mu kazivati beže na kakvo je čudo udario. Pa je tude silna prenoćila vojska; pa u jutru rano podranili. Odma skoči Ćuprilić vezire. Turska vojska avdes prepatila a pred njima sultan Ibrahime, za njime Ćuprilić vezire, pa klanjaše sabah na uranku. Kat su dovu učinili bili pa pogleda Ćuprilić vezire, ugleda vrata od Budima, otvorena obadva kanata! Ondar veli Ćuprilić vezire: — »Eno care vrata od Budima!« Pa udrila silovita vojska. Odma Budim prepatiše carski. Otalem pokrenuše vojsku ravnoj Egri dvanajes sahata. Tu na Egru udariše turci, bogami je vlasi dočekaše. Tu se bila zametnula kavga! Dženak bio za sedam sahata. Sve kleptala ćemerlija kriva, doline se krvi natočile! Dok i Egru prepatiše turci i šehita dosti ostaviše! Otale se podignula vojska pa sijgjoše niže Biograda. Na Semendru udariše staru, najposlije su je vlasi prihfatili prije Egre i prije Budima pa najbolji beden načinili. Pa se brane sa četiri strane tope pale ot Semendre ravne. Tu se malo poharala vojska. Dženak bio i četiri dana. Tu se rani beže Ljuboviću. Pokopaše sve turske šehite i Semendru pripatiše turci. Otalem se pokrenula vojska. Pred njima sultan Ibrahime, za njime Ćuprilić vezire, za njime gazi Rustam beže, spored njime beže Ljuboviću. Pa sijgjoše do Stambola ravna do careva tachta i devleta. Tude bješe jedan mjesec dana, tursku svakut raspustiše vojsku, mrtvu caru hator napraviše, mrtvu caru sultan Sulejmanu. Ondar veli sultan Ibrahime: — »Ljuboviću ot Hercegovine! eto tebi sva Hercegovina, da ti ništa uzimati ne ću, malo vakta, dvanajs godin dana, ni bijele pare ni dinara!« Onda veli gazi Rustambegu: — »A gazijo ot Sarajva ravnog! Hajde jadan šeher Sarajevu, džamiju si novu načinio a ja ću platit a ti si poharčio. A što džamija ima u Sarajvu a svakoj ćeš biti nadzordžija od vakufa u šeher Sarajvu, da ti ništa uzimati nejma Stambul gradu bijelome doklegod je turska Bosna ravna!« A beśjedi Ćuprilić veziru: — »A veziru moja lalo prava, što ću tebi pekšeš učiniti?« Ondar veli Ćuprilić vezire: — »Što ti hoćeš dragi sultan Ibrahime?« Ondar veli sultan Ibrahime: — »Hajde pravo Bosni kalovitoj i Travniku gradu bijelome, ondi budi na Bosni valija!« Ode vezir bijelu Travniku a gazija šeher Sarajevu a Ljubović na Hercegovinu, osta care na devletu svome.

Von Köprülü, dem Vali in Travnik.